Jura (Geologii)
Tekst üüb Öömrang |
< Trias | J u r a | Kritj > föör 199,6–145,5 miljuun juaren | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
(uun't madel) |
ca. 26 Vol.-% (130 % uun ferglik tu daalang) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(uun't madel) |
ca. 1950 ppm (5-sis so föl üs daalang) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(uun't madel) |
ca. 16,5 °C (2 °C muar üs daalang) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
At Jura as en eerdtidjääler tesken 199,6 an 145,5 miljuun juaren föör üüs tidj. At Jura kaam efter't Trias an föör't Kritj. At Jura as det naistäälst an madelst süsteem uun't Mesozoikum (eerdmadelääler).
At Jura hää hör nööm efter a Juraberger uun a Alpen. Uun't leed Jura kaam a dinosauriern ap.
Bilen
Bewerke-
Leewent uun't Boowerjura
-
Kontinenten uun't Madeljura
-
Fosiilien faan't Jura
Luke uk diar
Bewerke Commonskategorii: Jura – Saamlang faan bilen of filmer