Cumarin
Tekst üüb Öömrang |
Struktuurformel | ||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Algemian | ||||||||||||||||||
Nööm | Cumarin | |||||||||||||||||
Ööder nöömer |
| |||||||||||||||||
Formel | C9H6O2 | |||||||||||||||||
CAS-Numer | 91-64-5 | |||||||||||||||||
PubChem | 323 | |||||||||||||||||
DrugBank | DB04665 | |||||||||||||||||
Beskriiwang |
saner klöör, stiremt swet[1] | |||||||||||||||||
Eegenskapen | ||||||||||||||||||
Molaar mase | 146,14 g·mol−1 | |||||||||||||||||
Tustant |
fääst | |||||||||||||||||
Sachthaid |
0,94 g·cm−3 (20 °C)[2] | |||||||||||||||||
Smoltponkt | ||||||||||||||||||
Köögponkt |
298–302 °C[2] | |||||||||||||||||
Dampdruk | ||||||||||||||||||
Apliasang |
| |||||||||||||||||
Seekerhaid | ||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||
Toxikoloogisk dooten | ||||||||||||||||||
Miast wurd SI-ianhaiden brükt. |
Cumarin of Kumariin as en natüürelk arooma mä en sweten stirem. Hat komt uun Möösken föör. Grat mengden diarfaan san giftag.
Kwelen
Bewerke- ↑ 1,0 1,1 Thieme Chemistry (Hrsg.): Iindrach tu Cumarin uun Römpp Online. Version 3.19. Georg Thieme Verlag, Stuttgart 2011, ufrepen di 25. Dezember 2014.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Iindraanj tu Cumarin uun't GESTIS-dootenbeenk faan't IFA (mä JavaScript)
- ↑ Dootenbleed Cumarin bi Merck, ufrepen di 23. März 2011.
Luke uk diar
Bewerke Commonskategorii: Kumariin – Saamlang faan bilen of filmer